Јазичните политики и јазичното планирање во РМ ‒ законските регулативи сврзани со јазиците во РМ

Clicks: 3
ID: 231992
2014
Article Quality & Performance Metrics
Overall Quality
Not rated
Combines reader engagement with the AI quality analysis. This article has not been analysed, so there is no overall score — reader engagement is measured and shown alongside.
AI Quality Assessment
Not analyzed
Readership in this journal
Steady

Ranked #29 of 30 articles by views in Pharmaceuticals (Basel, Switzerland)

Most read Least read

Bar heights use a square-root scale.

Mint this article as an NFT
Not yet minted

Create a permanent, verifiable on-chain record of this article on the Scimatic Network. The NFT is held in your Journament account, and you can withdraw it to your own wallet at any time.

5 SUSD one-off · no wallet required
Abstract

Главна тема на овој труд е статусот на македонскиот јазик и на останатите јазици коишто се зборуваат во Република Македонија низ призма на законската регулатива. Од 1944 година, кога беше прогласен за службен, до 1991, односно до осамостојувањето на РМ, македонскиот јазик во рамките на СФРЈ имаше релативно рамноправен статус со останатите јазици, но, сепак понизок статус од српскохрватскиот јазик. Од 1992 година наваму, македонскиот јазик стана единствен службен јазик во РМ и со тоа доби повисок статус. Но, по 2001 година, со потпишувањето на Охридскиот рамковен договор, неговиот статус почна да се снижува за сметка на албанскиот јазик. Овој започнат процес на експанзија на употребата на албанскиот јазик надвор од можностите имплементирани во законските прописи ќе доведе до сериозни општествено-политички промени во РМ и до сериозно загрозување на статусот на македонскиот јазик. Различните социолошки, политички и други фактори во РМ придонесуваат за т.н. етнолингвистичка виталност на јазиците. Фокусот во овој труд ќе ни биде насочен кон статусот, демографските фактори и институционалната поддршка на јазиците во РМ, особено на македонскиот и на албанскиот јазик. Исто така, ќе се осврнеме и на законската регулатива поврзана со употребата на јазиците, и тоа до 2001 и од 2001 наваму, поточно по потпишувањето на Охридскиот рамковен договор. На крајот, ќе ја прикажеме фактичката ситуација на теренот, односно колку и како се применуваат законските прописи што се однесуваат на употребата на јазиците и може тоа да донесе во иднина.

Reference Key
-2014kultura Use this key to autocite in the manuscript while using SciMatic Manuscript Manager or Thesis Manager
Authors ;Симона Груевска-Маџоска
Journal Pharmaceuticals (Basel, Switzerland)
Year 2014
DOI
DOI not found
URL
Keywords Keywords not found

Citations

No citations found. To add a citation, contact the admin at info@scimatic.org

No comments yet. Be the first to comment on this article.